U 40 polucasovnih epizoda prati se rad najznacajniji autori i dogadjaji u jugoslovenskom rocku od 1958. do 2000. godine.
Serija je snimana nekoliko godina, na mnogim lokacijama u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju...
Snimljeni su razgovori sa vise od 300 ucesnika i svedoka, i prikupljena je kompletna video arhiva tog vremena, od kojih se mnogi po prvi put predstavljaju javnosti.
Autori serije, nastale u koprodukciji firme "Kompani" i Radiotelevizije Srbije jos 2005. godine, jesu novinari Dusan Vesic i Sandra Rancic, tvorci dokumentarca i TV serije o pokojnom vodji grupe "EKV", Milanu Mladenovicu. Sandra Rancic je izjavila da je "Rockovnik" njeno zivotno delo, i ocenila da je jugoslovenska rok scena, narocito tokom 1980-ih bila "treca po vaznosti u svetu", zahvaljujući "raznovrsnosti, jacini iskazivanjanja stavova i zelji da se kaze neka sopstvena istina po svaku cenu". Prema njenim recima, akteri scene "kao da su pili neki carobni napitak". Naziv "Rockovnik" je igra reci - radi se o svojevrsnom rokovniku u kojem su zabelezeni najvazniji dogadjaji iz istorije jugoslovenske rok muzike u periodu od 1958. do 2000. godine. Pri tome "svaki od vise od 300 intervjuisanih ima svoju definiciju rokenrola", rekla je koautorka, naglasavajuci da univerzalna definicija ne postoji.Prema njenim recima, ideja za seriju je stara 13 godina. "Prvu pilot epizodu smo napravili jos 1999. godine, ali nismo asli producenta za seriju, jer nije bilo zgodno vreme za rokenrol. Nasli smo ga 2003. godine, u vidu firme "Kompani", a kada je trebalo da potpisemo ugovor, ubijen je Zoran Djindjc, pa je sve odlozeno za 2004. godinu, kada je vecina materijala snimljena. Iz meni nepoznatih razloga, na emitovanje se cekalo od 2005.", rekla je Ranciceva. Upitana za najvaznije momente u istoriji jugoslovenskog rokenrola, ona je rekla da je ekipa serija nastojala da te momente "isprica na zanimljiv i dramatičan način". "Krenuli smo od pocetaka stvaranja autorske rok muzike na području SFRJ, pratili njen procvat tokom sedamdesetih, kroz pojavu velikih bendova kao sto su Smak i Bijelo dugme i, uporedo, linije nekomercijalnih, ali izuzetno znacajnih bendova kao sto je Buldozer", rekla je Sandra Rancic. Serija se potom okrece osamdesetim godinama, a prema recima autorke tu su "smrt voljenog marsala, novi talas, sva previranja u drzavi i samoj strukturi rok muzike - za sta je primer odlazak Smaka zbog dolaska novog talasa - i bendovi koji su dolazili i gasili se, ostavljajuci, medjutim, pesme koju su danas evergrin".
Poslednjih devet epizoda bavi se periodom nakon raspada SFRJ (1991 - 2000). One su usredsredjene na novu srpsku rok scenu iz devedesetihngodina, uz osvrt na scene u bivsim jugoslovenskim republikama. Upitana da li je ekipa razgovarala sa Branimirom Dzonijem Stulicem, koji godinama zivi u Utrehtu, dajuci izjave vrlo retko i nevoljno, Ranciceva je rekla da u vreme snimanja autori nisu imali resursa da odu u Holandiju: "Bili smo tada po vizama, i jedva smo ih dobili da odemo u Sloveniju. Ali o Dzoniju pricaju ljudi koji su mu bili najblizi u svakom pogledu".
LINKOVI SU U KOMENTARIMA
