Pesma za ovaj vikend

четвртак, 09. март 2017.

Rok Dezerteri - Sad se jasno vidi (1990)

Rok Dezerteri - Sad se jasno vidi (1990)

Dokumentarac o "Novom Talasu" u Beogradu pocetkom 80-ih ...

• Use JDownloader for easier downloads •

Linkovi su u komentarima

уторак, 21. фебруар 2017.

Prele - U redu, pobedio sam (2010)

Prele - U redu, pobedio sam (2010)

Dokumentarac o Dusanu PrelevicuPreletu „urbanom Dzekilu i Hajdu”.
Pevac. Boem. Divlji intelektualac. Njegova zivotna filozofija bila je - sto manje filozofirati. Poslednji Beogradjanin svoje vrste. Podjednako dobro znao da peva, da pise i da popije. Junak beogradske Kose...

Mladi reditelj Vladimir Petrovic, ciji je film "U redu, pobedio sam..." o Dusanu Preleviću Preletu (1948-2007), prikazan na otvaranju Beogradskog dokumentarnog i kratkometraznog filma, izjavio je da je zeleo da predstavi cuvenog dzez muzicara, pisca, sportistu i beogradskog boema bez osuda, kao coveka koji je imao vise licnosti i zanimanja.
"Izabrao sam da se ne bavim nicim", podsetio je Petrovic na jednu od izjava Prelevica, o kome govori kao o "urbanom Dzekilu i Hajdu".

"Prele i Dusan su dve razlicite ličnosti. Javnost je poznavala Preleta, boema koji se nije libio da udje u kafanu i napadne verbalno ili fizicki bilo koga, dok je Dusan bio potpuno drugaciji, sentimentalan, sto se vidi i u njegovom pisanju", rekao je Petrovic na konferenciji za novinare.

Petrovic je dokumentarni film "U redu, pobedio sam..." snimio kao diplomski rad na Akademiji umetnosti, u klasi Slobodana Sijana, a tokom treće godine studija inspirisan Prelevicevom pricom "Miris formalina" uradio je istoimeni kratki igrani film.

On je objasnio da je ovaj film logički ishod druzenja sa Prelevicem i rezultat njegove fascinacije "urbanim Dzekilom i Hajdom".

Prema Petrovicevim recima, beogradski boem je umeo da prizna svoje greske i ukazivao mladima na njih, a ljudi su ga prihvatili takav kakav je bio.

Film je snimao tri dana nekoliko meseci pre Preleviceve smrti, a o njemu u filmu govore Dragan Nikolic, Petar Bozovic, Momo Kapor, Bogdan Tirnanic, mnogi muzicari, ali Petrovic je napomenuo da je bilo i onih koji nisu zeleli da govore o Preletu.

„Ako ja u ovom gradu poznajem stotinak hiljada ljudi, ako mene zna milion ljudi, kako je moguce da pre tri dana prodjem Knez Mihailovom ulicom i ne sretnem nikoga koga poznajem? Makar da sam sreo nekog sa kim ne govorim. Kako je moguce da vise nemas sa kime da sedis u kafani, da cujes nestosto ne znas, da upoznas nekog tipa koji, recimo, nocu pise sjajne pesme ili price, a preko dana je spreman da se pobije ako neko opsuje ili uhvati za dupe neku zensku dok prolazi. U ovom gradu je bilo takvih ljudi. Sada nema takvih ljudi, ni takvih kafana. Nema vise momaka sa gradskog prozora, nema onih koji su rodjeni na Bulbulderu, a znaju svaku ulicu na Dorcolu." Bio je Prele totalno u pravu, priznam mu svaki put kada prodjem ispod njegovog prozora, onog istog ispod kojeg ga je Mira Trailovid dozivala da pozuri na predstavu Kosa koja samo sto nije pocela.
„Mrzim ljude koji se trude da ispadnu duhoviti. Ljudi koji posezu za stosovima nesto kriju. Ne mozes da vezbas da budes duhovit ili pametan. To je pitanje kilometraze. Ja to znam, jer sam Beogradjanin. A Beograd je mnogo duhovit grad. Trpi svakakve", govorio je Prele. Rodjen je u Beogradu 11. novembra 1948. godine. Uz muziku se zanimao za sport, igrao je fudbal u Bulbuldercu i Crvenoj zvezdi i bio golman u hokejaskom timu Partizana. „Jednog dana sam dosao i rekao majci da vise necu u skolu. Sta ce pravom Beogradjaninu skola? Nek idu Crnogorci, mislio sam. Beogradjani su, ipak, mogli da biraju: ili ce u Pariz, da budu mangupi i kresu babe za debele pare, ili da postanu muzicari, fudbaleri i glumci. Ironijom zivota, igrao sam fudbal mnogo bolje od mnogih koje je taj sport kasnije proslavio. Medjutim, fudbal mora da treniras, ne smes da pijes, a ja sam se vec od trinaeste uhvatio za casu i alkohol shvatio veoma ozbiljno. Uopste, cela moja generacija cetrdesetosmasa je sve nesto osamarila, zagrebala, okrznula i nista nije isterala do kraja. U svemu smo mogli da prodjemo, da budemo natprosecni, a najgore sto je moglo da ti se desi jeste da ides u gimnaziju i postanes Dinkic", jednom je ispricao Prele.

Muzikom je profesionalno poceo da se bavi 1965. godine. Bio je clan grupa Orkani, Juniori, Siluete i Vizije. Godine 1968. postaje clan Korni grupe, ali sa njima ostaje nekoliko meseci, jer mu Kornelije Kovac daje otkaz zbog neodgovornosti prema profesionalnim obavezama. Na Beogradskom prolecu 1970. godine izvodi pesmu "Da l' postoji ona koju sanjam". Na Omladinskom festivalu u Subotici, za pesmu "Kazu" dobija nagradu, a posle toga odlazi da peva u austrijskom zimskom centru Garmispartenkirhenu. Posetkom sedamdesetih glumi u rok mjuziklu Kosa Ateljea 212. Godine 1974. postaje pevas grupe Oliver u kojoj je bio Oliver Mandis. Iste godine, pod imenom Prele i prijatelji, sa clanovima Korni grupe snima singl "Vrati mi snove za dvoje". Sa grupom Opus snima LP Opus 1. S pesmom Olivera Mandica "Bela soba", za koju je napisao tekst, ucestvuje na Opatijskom festivalu 1980. godine. Za prvi LP "Na ostrici brijaca" 1982. godine, pored njega, pesme pisu Kire Mitrev i Bora Djorđevic. CD "U redu, pobedio sam" donosi 1991. godine pesme sa debi albuma i Preletove obrade dzez standarda. Poslednji, i po nekima i najbolji, album "Ja, Prele" snima 1996. godine. Solisticke koncerte je odrzao septembra 1991. u Filmskom gradu i marta 1992. godine u Domu sindikata, kada se kao gost pojavio Davorin Popovic. Kada vise nije zeleo da peva, govorio je: „Ja sam se od muzike davno oprostio, na moju srecu i na radost mojih neprijatelja. Kada sam shvatio da to nije vise moj nivo, da ne mogu da se druzim sa ludacima, otisao sam u penziju. Ko danas moze da stane pored mene na binu? Moze samo Stjepko Gut i jos tri-cetiri muzicara. I to je sve. Zamisli da stanem na binu sa ovim reperima i kurvama sto se karaju za veceru? Pa, nisam valjda lud! Bina je posao, ovi danas to ne znaju. Moras da zasluzis da stanes na nju. Mogao bih u kafani da pevam sa Ciganima u svako doba, ali to je moj cef..." Prele je bio i clan udruzenja dzez muzicara.

Poceo je da pise sa 38 godina, sasvim slucajno, da zvukom pisace masine otera tisinu koja je nastala izmedju dve ljubavne veze. „Jos pokojni Mihiz, Deda, kako smo ga zvali, rekao mi je: 'Prele, ti i ja nikad necemo napisati roman.' 'Zasto?', pitao sam ga, pomalo ljutito. 'Nemamo mi dupe za to!', rekao mi je. 'Mora svakog dana po deset sati da se sedi za masinom. Ovako, kratku pricu sastavis zacas. Tri-cetiri slajfne i - gotovo!' I bio je u pravu", pisao je Prele u svojoj kolumni. Objavio je knjige prica "Kako je umro Bas-Celik", "Voz za jednu bitangu", koautor je zbirke Beogradske price sa Milanom Oklopcicem i Bogdanom Tirnanicem. Napisao je scenario za film "Poslednji krug u Monci", a 1995. godine je priredio monografiju Njim samim, u kojoj su beleske glumca Zorana Radmilovica. Posle 15 godina napisao je i nastavak filma Poslednji krug u Monci. Na predlog akademika Matije Beckovica i dramskog pisca Velimira Lukica primljen je svojevremeno i u Udruzenje knjizevnika i evo šta je o tome rekao jednom prilikom: „Meni to uopste nije trebalo niti sam ja to trazio. Danas vidim kako se neki, kao, stide i izlaze iz Udruzenja. Ne znam sta im smeta. Kao, oni nece da budu pisci u takvom Udruzenju. Ja hocu, boli me kurac. Doduse, ja nikada u to Udruzenje nisam ni usao, a jedino sam provodio vreme u kafani koja se zove Klub knjizevnika." Pisao je komentare i priče u novinama Duga, NIN, RTV Revija, Knjizevne novine, Jefimija, Kurir... Glumio je u TV seriji "Kako" Branka Baletica i filmu "Paket aranzman". Za CD sa muzikom iz filma Kraljica Margo Gorana Bregovica, Prele je otpevao temu La Nuit, izmislivsi za tu priliku reci koje podsecaju na jezik Roma. Do poslednjeg dana je zbijao sale na sopstveni racun. Preminuo je 28. jula 2007. godine. Kad su ga jednom prilikom pitali kojoj recenici se nada u govoru na svojoj sahrani, odgovorio je kako bi voleo da cuje: „Je l' ovaj konacno otisao? Ajmo na pice u 'Bozur'.” Vlada Petrovic je rezirao dokumentarni film "Voz za jednu bitangu", u kojem će o Preletu i njegovom zivotu pricati mnogi njegovi prijatelji. Neostvarena i jedna od najvecih zelja bila mu je da ode na Kubu. Zivotna filozofija mu je bila - sto manje filozofirati.

• Use JDownloader for easier downloads •

Linkovi su u komentarima

петак, 17. фебруар 2017.

Ritam Rock Plemena - Od Uragana Do Urbana (2005)

Ritam Rock Plemena - Od Uragana Do Urbana (2005)

Dokumentarac reditelja Bernardina Modrica koji govori o rok-sceni Rijeke od sezdesetih godina do danasnjih dana, kako iz ugla samih ucesnika, tako i iz ugla poznatih rok-kriticara (pokojni Darko Glavan). Kombinujuci dokumentarne snimke sa svedocenjem samih ucesnika, film predstavlja jednu od najzanimljivijih scena u nekadasnjoj Jugoslaviji . Razdobje od vremena Parafa, Termita, Mrtvog kanala, Laufera, Grca, Grada, Denis i Denis, Xenije, Ogledala, Transmisije, Regoca, VEPM, Leta 3 do danasnjih dana i grupa kao sto su Father, ManDrill i Metrobolik.
Generacijski tandem, reditelj Bernardin Modric i scenarista Koraljko Pasaric, pred kamere su doveli tridesetak kljucnih ucesnika rijecke rock scene u posljednjih 40 godina, medju kojima su i svima poznati Mrle i Prlja iz Leta 3, Damir Urban, Elvis Stanic, Vava Simcic, Dejan Skaljac, bracni par Cabrijan, Zoran Stajduhar Zoff, Goran Lisica Fox kao i clanovi grupa Termiti, Parafi i Uragani. "Ritam rock plemena" pokazuje kako Rijeka ima rockersku dusu i bogati kontinuirani muzicki zivot dug dobrih cetrdeset godina.
Dobar polozaj i dotok informacija sa Zapada sredinom sedamdesetih, u vreme radjanja punk pokreta u SAD-u i Engleskoj, dobri kontakti s jakom ljubljanskom scenom i, naravno, talenat i entuzijazam mladih ljudi (ne samo muzicara), uz bogat drustveni i politicki background tog vremena rezultirali su jednom od najzanimljivijih rock i pop kulturnih scena u ovom delu Europe.

• Use JDownloader for easier downloads •

Linkovi su u komentarima

среда, 15. фебруар 2017.

Divna Ljubojevic & Melodi - Orthodox spiritual music

Divna Ljubojevic & Melodi - Orthodox spiritual music

Susret sa crkvenim pojanjem dogodio se Divni Ljubojevic jos u detinjstvu, kada je bila u prilici da cuje, a kasnije i uci od monaha Manastira Vavedenje. Po zavrsetku Muzicke akademije u Novom Sadu, Divna Ljubojevic diriguje u Pevackom drustvu "Mokranjac", a potom i u Prvom beogradskom pevackom drustvu. Osetivsi potrebu da prati svoje umetnicke afinitete osniva pre 12 godina Hor i studio za duhovnu muziku "Melodi", sa kojim nastupa u zemlji i inostranstvu (od sredine devedesetih izvode i baroknu muziku). Osnivac je i Hora Sv. Simeon Mirotocivi pri Crkvi Sv. Save u Parizu.

Genre................: Religious, Mediterranean Traditions
Source...............: CD
Year.................: 2004-2010
Ripper...............: FreeRIP Converte & ATAPI iHAS122 C SCSI
Codec................: Free Lossless Audio Codec (FLAC)
Version..............: reference libFLAC 1.2.1 20070917
Quality..............: Lossless, (avg. compression: 53 %)
Channels.............: Stereo / 44100 HZ / 16 Bit
Tags.................: VorbisComment
Ripped by............: pparadiso on 24.12.2014
Included.............: NFO
Covers...............: All

Divna Ljubojevic - Mysteres Byzantins (2004)
Divna Ljubojevic - In Concert (Theatre des Abbesses, Paris) (2006)
Divna Ljubojevic & Melodi, Lycourgos Angelopoulos And The Byzantine Choir Of GreeceThe - Glory Of Byzantium (2006)
Divna Ljubojevic & Melodi - Lumieres Du Chant Byzantin (2008)
Divna Ljubojevic & Melodi - La Divine Liturgie de Saint Jean Chrysostome (2008)
Divna Ljubojevic & Melodi - L’Ame du Chant Orthodoxe (2010)

Linkovi su u komentarima

уторак, 14. фебруар 2017.

Mi plačemo iza tamnih naočara (2012)

Mi plačemo iza tamnih naočara (2012)

Mi plačemo iza tamnih naočara je dokumentarni film koji se bavi problemima Niške rock’n’roll scene, fokusiran pre svega na peroid posle raspada bivše SFRJ. Međutim, kroz kolaž različitih intervjua obrađuju se i različiti sociološki, kulturološki i politički problemi iz prošlosti, i način na koji se oni reflektuju na sadašnjost. Pored brojnih muzičara iz Niša, u filmu pričaju i muzički kritičari, poznate kolege iz beogradskih i novosadskih sastava, pisci, kao i druge ličnosti iz javnog i kulturnog života grada na Nišavi.


Scenario: Marijan Cvetanović
Saradnik na scenariju: Milan Krajnalić
Ton: Nikola Ristić
Grafička obrada i dizajn: Đorđe Veljović
Kamera i montaža: Velimir Stojanović
Distribucija: Voyager media
Producenti: Marijan Cvetanović i Velimir Stojanović
Trajanje: 72 min.
Žanr: Dokumentarni

• Use JDownloader for easier downloads •

Linkovi su u komentarima

петак, 10. фебруар 2017.

Kad Miki kaze da se boji (2005)


Kad Miki kaze da se boji (2005)

Dokumentarac o junacima Stulicevih pesama snimljen je 2005. godine u reziji Ines Pletikos koja je saradjivala na scenariju sa Petrinovicem. Knjigu je Kruno objavio godinu dana kasnije u izdanju "Umjetnicke organizacije Uradi nesto".

Imenima koja smo dosad slusali u pesmama Johnnyja Stulica konacno su pridruzena lica. Azromani i postovaoci Johnny-jevog kulta zahvaljujuci rediteljsko-scenaristickom dvojcu Pletikos - Petrinovic mogu napokon videti Mirnu, Ceru, Suzy F, Maju Prist, Graciju, Mikija i Jablana, kao i mnoge druge s kojima su autori vodili razgovore i napokon saznati sta se krije iza naziva "Filigranski plocnici". U dokumentarcu snimljenom u samo 13 dana otkrivaju se i detalji vezani uz urbanu scenu iz vremena nastajanja Stulicevih hitova, dakle, dobar dio sedamdesetih i osamdesetih, njegova dosad neistrazena intima i drustveno-politicke okolnosti u kojima je stvarao.

• Use JDownloader for easier downloads •

Linkovi u komentarima

понедељак, 06. фебруар 2017.

EKV - Kao da je bilo nekad (2008)

EKV - Kao da je bilo nekad (2008)

Redatelj: Dušan Vesić
Scenarist: Dušan Vesić, Sandra Rančić
Producent: Dušan Vesić
Direktor fotografije: Nebojša Bašić i Dejan Petrović

Zemlja: Srbija
Godina: 2008.
Trajanje: 85'
Sinopsis:

"Kao da je bilo nekad" je dokumentarni film o grupi Ekatarina Velika (1981 - 1994). Bend je ostavio dubok trag na ex-YU sceni osamdesetih godina prošlog stoljeća, da bi potom neobično tragično završio - čak pet članova kreativne jezgre grupe umrlo je u periodu od 1992. do 2002. od posljedica upotrebe heroina. Film daje sveobuhvatan pregled karijere grupe, s posebnim osvrtom na pojedinačne sudbine članova u pokušaju da otvori pitanje tko je zapravo kriv za njihovu preranu smrt. Uz razgovore s preko pedeset protagonista (s preživjelim članovima grupe, kolegama, rođacima, prijateljima, suradnicima, obožavateljima i kritičarima) film nudi i velik izbor iz bogate arhive koju je redatelj osobno skupljao više od dva desetljeća, te neke dosad neobjavljene snimke. U filmu je zabilježen i nastup glumice Sonje Savić, koja je u međuvremenu podijelila sudbinu svojih najboljih prijatelja, čiju smrt nikada nije uspela preboljeti.

• Use JDownloader for easier downloads •

Linkovi su u komentarima:

субота, 04. фебруар 2017.

Druga strana rock `n` rolla (2010)


Druga strana rock `n` rolla (2010)

Dokumentarni film "Druga strana rock'n'rolla" pokusava da rasvetli do sada relativno nepoznatu stranu novog vala. Kako su se cenzurisali i etiketirali muzicari za vreme socijalizma. Ovo je dokumentarac o cenzuri u muzici i porezu na sund.
Po kojim su se kriterijima ocenjivali albumi tadasnjih zvezda i sta je to znacilo za promociju i uspeh njihovih hitova.

U ovom fascinantnom dokumentarnom filmu govore sudionici toga doba Jurica Padjen, Jasenko Houra, Davor Sucic i muzickii kriticar Darko Glavan koji kao clan komisije koja je sudila najvecim muzickim imenima, otkriva kako su klasifikovali nova izdanja i staje tada znacila etiketa sunda. Doznacemo i kako se provodila prikrivena cenzura te kako se intervenisalo na tekstove pesama i na taj nacin uticalo na mlade izvodjace.

HRT, Dokumentarni program, trajanje: 32 minuta

Scenario i rezija: Silvio Mirosnicenko
Montaza: Silvio Mirosnicenko, Mladen Radakovic, Tomislav Topic
Snimatelj: Branko Cahun
Muzika: Azra, Prljavo Kazaliste, Aerodrom, Zabranjeno pusenje, Laibach i drugi.
Producent: Petar Kresimir Peras
Urednik: Ninoslav Lovcevic

Film ucestvovao na festivalima::

Festival igranog filma u Puli, 2011.
DORF, Festival glazbenog i rock filma, 2011., Vinkovci/Rijeka
KRAF, Festival antiratnog filma, 2011., Kragujevac (nagrada autoru za najvise prikazanih filmova na festivalu)

• Use JDownloader for easier downloads •

Linkovi su u komentarima